EULEX nije uspostavljen da završi domaći zadatak Kosova, već da pomogne uspostavljanju vladavine prava i da podrži sprovođenje briselskih dogovora, rekao je profesor evropskog prava Avni Mazreku, komentarišući izjavu Filipa Ejdusa da je efikasnost EULEX-a pod znakom pitanja i da je nakon juna 2018. sudbina ove misije neizvjesna. Izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku u Beogradu Mišel Zubenica smatra da je, i pored ne tako dobrih rezultata ove misije, važno da ona ostane na Kosovu.
Član Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbjednosnu politiku Filip Ejdus rekao je da je efikasnost EULEX-a upitna i da je neizvesna njena dalja sudbina. Uprkos ograničenim rezultataima u oblasti vladavine prava, kao i podrške dijalogu Beograda i Prištine, najznačajniji ciljevi EULEX-a nisu ostvareni, navodi Ejdus i dodaje da ova misija nije suštinski unapredila vladavinu zakona na Kosovu i da je propustila šansu da pred lice pravde izvede glavne počinioce ratnih zločina i lica optuženih za korupciju.
Profesor evropskg prava u Prištini Avni Mazreku smatra da su očekivanja građana u sukobu sa realnim sposobnostima EULEX-a.
"Građani Kosova su očekivali da će EULEX podržati vladavinu prava, međutim, nema te misije na svijetu koja će završiti domaći zadatak umjesto same države. EULEX podržava institucije Kosova, da im pomogne da vladavina prava bude efikasnija, a ne da uradi njihov posao“, navodi Mazreku.
Izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku u Beogradu Mišel Zubenica smatra da je EULEX nije dao očekivane rezultate, naročito u oblasti pravosuđa.
"Mislim da je pravosuđe postalo potpuno zavisno od politike, prije svega od albanskih političara, ništa se nije uradilo da to sudstvo postane nezavisno“, dodaje Zubenica.
Profesor Mazreku naglašava da oni koji kritikuju ovu misiju moraju uzeti u obzir šta bi se desilo da nema EULEX-a, navodeći kao primjer sjever Kosova.
"Ko bi otišao i omogućio ono što sada imamo na kapijama 1 i 31 (Jarinju i Brnjaku), da EULEX to nije uradio. Ko bi mogao da zamisli da kosovska policija i kosovski zvaničnici mogu slobodno da putuju na sjever, da nemamo EULEX“, naglašava profesor evropskog prava.
Mazreku smatra da je EULEX pokazao efikasnost u primjeni dogovora iz Brisela, navodeći međutim, da je bilo i neuspeha zahvaljući strukturi same misije. Mazreku i Zubenica su saglasni u jednom, da je neophodno da EULEX i dalje ostane na Kosovu.
"Mislim da je bolja situacija da i takav EULEX ostane na Kosovu, nego da se on povuče. Mislim da će onda biti još gora situacija što se tiče vladavine prava na Kosovu“, ističe Zubenica.
Nezavršeni procesi, poput pregovora sa Beogradom, priznavanje kosovske nezavisnosti i unapređenja vladavine prava, razlozi su zbog kojih misija treba da ostane. Jedan od važnijih razloga je i rad Specijalizovanih vijeća, smatra profesor Mazreku i navodi da će upravo EULEX pomoći sprovođenje eventualih odluka ovih vijeća.
Misija EULEX-a pokrenuta je 2008. godine kako bi pomogao vlastima da uspostave vladavinu prava, posebno kada je riječ o policiji, sudovima i carini. Tokom naredne godine EU će ponovo odlučivati o produžetku mandata EULEX-a, koji ističe juna 2018. godine.
Siniša Kostić, RTK2
Profesor evropskg prava u Prištini Avni Mazreku smatra da su očekivanja građana u sukobu sa realnim sposobnostima EULEX-a.
"Građani Kosova su očekivali da će EULEX podržati vladavinu prava, međutim, nema te misije na svijetu koja će završiti domaći zadatak umjesto same države. EULEX podržava institucije Kosova, da im pomogne da vladavina prava bude efikasnija, a ne da uradi njihov posao“, navodi Mazreku.
Izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku u Beogradu Mišel Zubenica smatra da je EULEX nije dao očekivane rezultate, naročito u oblasti pravosuđa.
"Mislim da je pravosuđe postalo potpuno zavisno od politike, prije svega od albanskih političara, ništa se nije uradilo da to sudstvo postane nezavisno“, dodaje Zubenica.
Profesor Mazreku naglašava da oni koji kritikuju ovu misiju moraju uzeti u obzir šta bi se desilo da nema EULEX-a, navodeći kao primjer sjever Kosova.
"Ko bi otišao i omogućio ono što sada imamo na kapijama 1 i 31 (Jarinju i Brnjaku), da EULEX to nije uradio. Ko bi mogao da zamisli da kosovska policija i kosovski zvaničnici mogu slobodno da putuju na sjever, da nemamo EULEX“, naglašava profesor evropskog prava.
Mazreku smatra da je EULEX pokazao efikasnost u primjeni dogovora iz Brisela, navodeći međutim, da je bilo i neuspeha zahvaljući strukturi same misije. Mazreku i Zubenica su saglasni u jednom, da je neophodno da EULEX i dalje ostane na Kosovu.
"Mislim da je bolja situacija da i takav EULEX ostane na Kosovu, nego da se on povuče. Mislim da će onda biti još gora situacija što se tiče vladavine prava na Kosovu“, ističe Zubenica.
Nezavršeni procesi, poput pregovora sa Beogradom, priznavanje kosovske nezavisnosti i unapređenja vladavine prava, razlozi su zbog kojih misija treba da ostane. Jedan od važnijih razloga je i rad Specijalizovanih vijeća, smatra profesor Mazreku i navodi da će upravo EULEX pomoći sprovođenje eventualih odluka ovih vijeća.
Misija EULEX-a pokrenuta je 2008. godine kako bi pomogao vlastima da uspostave vladavinu prava, posebno kada je riječ o policiji, sudovima i carini. Tokom naredne godine EU će ponovo odlučivati o produžetku mandata EULEX-a, koji ističe juna 2018. godine.
Siniša Kostić, RTK2
