Za većinu mladih na Kosovu, obrazovanje odavno nije sigurna karta za budućnost. Loši ekonomski uslovi i nedostatak perspektive glavni su razlozi odlaska sve većeg broja mladih sa Kosova, tvrde stučnjaci, koji navode da je ključ ekonomskog rasta u proizvodnji.
U vrijeme ekonomske krize, na Kosovu je sve više mladih bez posla, pa je na birou rada sve veći broj fakultetski obrazovanih, čak i onih sa titulama magistara i doktora nauka.
"Na Kosovu nema perspektive za nas, nema je ni za mlade".
"Odlaze mladi, glavni razlog je nedostatak posla".
"Svako kuje svoju sreću, ukoliko se neko potrudi mogu stvoriti perspektivu", ističu mještani centralnog Kosova.
Na Kosovu ima mnogo organizacija koje se bave problemima mladih. Jedna od njih je Mlada aktivna Gračanica, koja pokušava da aktivira i ohrabri mlade ljude da rade na sebi i pokrenu sopstveni posao.
"Mladi nemaju dovoljno mogućnosti za razvoj svojih sposobnosti, zbog čega se odlučuju da bolje uslove za život potraže na drugom mjestu, a to je prije svega posao. Ono što mi kao Mlada aktivna Gračanica radimo kako bi poboljšali taj nedostatak jeste da organizujemo razne treninge, kako bi mlade ljude motivisali da pokrenu sopstveni biznis, što će im omogućiti opstanak na Kosovu. S obzirom da imamo saradnju sa mnogim institucijama, trudimo se da to poboljšamo i aktiviramo mlade. Mladima je mogućnost da prate našu stanicu i vide koje mogućnosti postoje, gdje mogu ići na usavršavanje. Mislim da je ta neinformisanost veliki problem", kaže Aleksandra Živković, ispred Mlade aktivne Gračanice
Ekonomista Sejdi Halimi tvrdi da je perspektiva mladih na Kosovu veoma loša ili da uopšte ne postoji. Kao glavni razlog navodi ekonomsku situaciju, koja je na veoma niskom nivou.
"Perspektiva naših mladih na Kosovu veoma je teška, zbog ekonomske situacije jer je ekonomija na veoma niskom nivou. Oni završavaju škole, ali poslije toga odlaze u inostranstvo. Mislim da je nezaposlenost na Kosovu najveća u Evropi. Statistika kaže da je od 26 do 30 odsto, po mom mišljenju taj broj je veći, premašuje 50 odsto. Škola treba da bude povezana sa tržištem rada, dok se to ne poveže tu nema uspjeha. Mi možemo da rješimo taj problem ukoliko ima političke podrške. Ukoliko toga nema, problem ostaje. Ključ je proizvodnja, dok nema proizvodnje na Kosovu, ne može biti ekonomskog rasta. Proizvodnja je lokomotiva, uvozi se mnogo više nego što se izvozi", ističe magistar ekonomije Sejdi Halimi.
Kako zaposliti mlade, na koji način ih zadržati na Kosovu, omogućiti im da se osamostale i stvore porodicu, jesu pitanja od kojih mladi na Kosovu očekuju odgovor. Ukoliko se trend odlaska mladih nastavi, stručnjaci upozoravaju da će doći do situacije da neće imati ko da zarađuje za penzije.
Maja Denić, RTK2
"Na Kosovu nema perspektive za nas, nema je ni za mlade".
"Odlaze mladi, glavni razlog je nedostatak posla".
"Svako kuje svoju sreću, ukoliko se neko potrudi mogu stvoriti perspektivu", ističu mještani centralnog Kosova.
Na Kosovu ima mnogo organizacija koje se bave problemima mladih. Jedna od njih je Mlada aktivna Gračanica, koja pokušava da aktivira i ohrabri mlade ljude da rade na sebi i pokrenu sopstveni posao.
"Mladi nemaju dovoljno mogućnosti za razvoj svojih sposobnosti, zbog čega se odlučuju da bolje uslove za život potraže na drugom mjestu, a to je prije svega posao. Ono što mi kao Mlada aktivna Gračanica radimo kako bi poboljšali taj nedostatak jeste da organizujemo razne treninge, kako bi mlade ljude motivisali da pokrenu sopstveni biznis, što će im omogućiti opstanak na Kosovu. S obzirom da imamo saradnju sa mnogim institucijama, trudimo se da to poboljšamo i aktiviramo mlade. Mladima je mogućnost da prate našu stanicu i vide koje mogućnosti postoje, gdje mogu ići na usavršavanje. Mislim da je ta neinformisanost veliki problem", kaže Aleksandra Živković, ispred Mlade aktivne Gračanice
Ekonomista Sejdi Halimi tvrdi da je perspektiva mladih na Kosovu veoma loša ili da uopšte ne postoji. Kao glavni razlog navodi ekonomsku situaciju, koja je na veoma niskom nivou.
"Perspektiva naših mladih na Kosovu veoma je teška, zbog ekonomske situacije jer je ekonomija na veoma niskom nivou. Oni završavaju škole, ali poslije toga odlaze u inostranstvo. Mislim da je nezaposlenost na Kosovu najveća u Evropi. Statistika kaže da je od 26 do 30 odsto, po mom mišljenju taj broj je veći, premašuje 50 odsto. Škola treba da bude povezana sa tržištem rada, dok se to ne poveže tu nema uspjeha. Mi možemo da rješimo taj problem ukoliko ima političke podrške. Ukoliko toga nema, problem ostaje. Ključ je proizvodnja, dok nema proizvodnje na Kosovu, ne može biti ekonomskog rasta. Proizvodnja je lokomotiva, uvozi se mnogo više nego što se izvozi", ističe magistar ekonomije Sejdi Halimi.
Kako zaposliti mlade, na koji način ih zadržati na Kosovu, omogućiti im da se osamostale i stvore porodicu, jesu pitanja od kojih mladi na Kosovu očekuju odgovor. Ukoliko se trend odlaska mladih nastavi, stručnjaci upozoravaju da će doći do situacije da neće imati ko da zarađuje za penzije.
Maja Denić, RTK2
