Radio Televizija Mir i Radio Televizija Mitrovica organizovale su debatu „Akademski mostovi“ na kojoj su učestvovali profesori sa Univerziteta u Prištini i Sjevernoj Mitrovici. I ovog puta predstavnici ovih univerziteta imaju različite prioritete. Tako predstavnici Srba govore o Bolonjskoj deklaraciji kao promašaju, dok se predstavnici Albanaca žale na nedovoljan budžet.
Predstavnici fakulteta razgovarali su o nekoliko bitnih stvari, produbljivanju akademske saradnje i pronalaženju rješenja za probleme sa kojima se ovi univerziteti suočavaju. Profesor Prištinskog Univerziteta u sjevernoj Mitrovici Aleksandar Ćorac je istakao uticaj politike na funkcionisanje Univerziteta.
„Najveći broj naših političara bi želeo da univerzitete kontroliše, da univerziteti budu dobri onoliko koliko to njima treba, ali da svoju djecu školuju negdje u inostranstvu , a tako se ne stiže do kvalitetnog univerziteta. U tom pravcu je i primjena bolonjske deklaracije. Ne vidim bitne razlike i u razgovoru sa mojim prijateljima i Srbima i Albancima nisam primjetio značajnije razlike u onome kako doživljavaju današnji nivo obrazovanja. I kod jednih i kod drugih srešćete puno ljudi koji žale za onim obrazovanjem koje smo imali i jedni i drugi u doba bivše Jugoslavije“, rekao je Ćorac.
„Nismo kao nastavnici bili obučeni da radimo po Bolonji. Mi nismo shvatili i trebalo je bar pola godine obučavati ljude, jer se potpuno promjenio način ocjenjivanja, bodovanja i što bi se reklo u doba komunizma, školovali smo se uz rad“, kaže Aleksandar Đikić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu.
Rektor Prištinskog Univerziteta Marijan Demaj ističe da je nastava po Bolonji započela 2002. godine, a da studentima najveći problem predstavlja finansiranje. Na Prištinskom univerzitetu se školuje 52.000 studenata.
„Univerzitet u Prištini osim što se finansira iz kosovskog budžeta, obezbjeđuje sredstva i naplatom školarine. Nadam se da će vizna liberalizacija pomoći studentima u dobijanju stipendija sa ostalih univerziteta i da će to zaživjeti. Kada je riječ o unapređenju nastave, glavna cilj Prištinskog univerziteta je ispunjavanje evropskih standarda“, rekao je Demaj.
Predstavnici oba Univerziteta smatraju da je udruživanje još uvijek daleko, ali i da bi od njega svi imali koristi.
„Kada bi u Mitrovici otvorili Katedru albanskog jezika koju bi pohađalo 1000 srpskih studenata, mogli bi da ih rasporedimo po institucijama u Prištini i drugim gradovima, tržišno bi bilo isplativo, jer bi mogli da se bave prevodilaštvom za potrebe Srba. Takođe, kada bi Albanci imali Slavistiku, pokazali bi da je Priština otvorena i za studente koji govore i druge jezike, a ne samo albanski, ali na to će morati da se čeka“, istakla je prof. dr Rada Trajković.
,,Osvrnimo se na oblast umjetnosti. U toj oblasti mi možemo lako da sarađujemo, ako je teško da sarađujemo u nauci, zbog ograničenih resursa, onda je lakše u oblasti umjetnosti. Predložila sam da nastavnici sa menadžmentom fakulteta umjetnosti omoguće studiranje na svim jezicima, jer bi se teorijski dio učio na jeziku zajednica koje žive na Kosovu", kaže Besa Luzha, profesor na Muzičkoj akademiji.
Ovo je treća zajednička debata RTV kuća "Mir" i "Mitrovica". Prije ove organizovane su debate sa učenicima i studentima.
„Najveći broj naših političara bi želeo da univerzitete kontroliše, da univerziteti budu dobri onoliko koliko to njima treba, ali da svoju djecu školuju negdje u inostranstvu , a tako se ne stiže do kvalitetnog univerziteta. U tom pravcu je i primjena bolonjske deklaracije. Ne vidim bitne razlike i u razgovoru sa mojim prijateljima i Srbima i Albancima nisam primjetio značajnije razlike u onome kako doživljavaju današnji nivo obrazovanja. I kod jednih i kod drugih srešćete puno ljudi koji žale za onim obrazovanjem koje smo imali i jedni i drugi u doba bivše Jugoslavije“, rekao je Ćorac.
„Nismo kao nastavnici bili obučeni da radimo po Bolonji. Mi nismo shvatili i trebalo je bar pola godine obučavati ljude, jer se potpuno promjenio način ocjenjivanja, bodovanja i što bi se reklo u doba komunizma, školovali smo se uz rad“, kaže Aleksandar Đikić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu.
Rektor Prištinskog Univerziteta Marijan Demaj ističe da je nastava po Bolonji započela 2002. godine, a da studentima najveći problem predstavlja finansiranje. Na Prištinskom univerzitetu se školuje 52.000 studenata.
„Univerzitet u Prištini osim što se finansira iz kosovskog budžeta, obezbjeđuje sredstva i naplatom školarine. Nadam se da će vizna liberalizacija pomoći studentima u dobijanju stipendija sa ostalih univerziteta i da će to zaživjeti. Kada je riječ o unapređenju nastave, glavna cilj Prištinskog univerziteta je ispunjavanje evropskih standarda“, rekao je Demaj.
Predstavnici oba Univerziteta smatraju da je udruživanje još uvijek daleko, ali i da bi od njega svi imali koristi.
„Kada bi u Mitrovici otvorili Katedru albanskog jezika koju bi pohađalo 1000 srpskih studenata, mogli bi da ih rasporedimo po institucijama u Prištini i drugim gradovima, tržišno bi bilo isplativo, jer bi mogli da se bave prevodilaštvom za potrebe Srba. Takođe, kada bi Albanci imali Slavistiku, pokazali bi da je Priština otvorena i za studente koji govore i druge jezike, a ne samo albanski, ali na to će morati da se čeka“, istakla je prof. dr Rada Trajković.
,,Osvrnimo se na oblast umjetnosti. U toj oblasti mi možemo lako da sarađujemo, ako je teško da sarađujemo u nauci, zbog ograničenih resursa, onda je lakše u oblasti umjetnosti. Predložila sam da nastavnici sa menadžmentom fakulteta umjetnosti omoguće studiranje na svim jezicima, jer bi se teorijski dio učio na jeziku zajednica koje žive na Kosovu", kaže Besa Luzha, profesor na Muzičkoj akademiji.
Ovo je treća zajednička debata RTV kuća "Mir" i "Mitrovica". Prije ove organizovane su debate sa učenicima i studentima.
