Uloga straha i zastrašivanja u političkim procesima U Srbiji je i ubistvo izborni adut

"Da je samo deseti deo ovih ljudi glasao za njega, on bi danas bio gradonačelnik!" Ova reč - gradonačelnik - jedna od najfrekventnijih ovih dana u Beogradu i Srbiji u ovoj rečenici, međutim, nije se odnosila na Beograd, već na (severnu) Kosovsku Mitrovicu. Zamenica "on" odnosila se na ime upravo pucnjima, takođe najfrekventnije srpske sintagme - "nepoznatih počinilaca" - u atentatu ustreljenog Olivera Ivanovića, lidera Građanske inicijative Sloboda, demokratija, pravda, iz tog (parčeta) kosovskog grada.

Rečenicu je izgovorio Ivanovićev prijatelj i advokat Nebojša Vlajić u mikrofon i kamere, izdvojen iz nepregledne kolone od nekoliko hiljada "severnokosovskomitrovčana" (i da nije novokovanica, teško da dopuna, severna, u nazivu srpskog dela grada može da u ovom jeziku zasluži veliko slovo), koji su u Beograd, na sahranu, ispraćali kovčeg sa telom "omiljenog" sugrađanina.

I nije sve ovo dovde rečeno samo sporan, nesažaljiv pokušaj da se napiše "efektan početak" teksta. Ne, reminiscencije na prošlojesenji donkihotovski pokušaj Ivanovića i njegovog anatemisanog pokreta da se izbori za mesto prvog čoveka (severne) Mitrovice postale su nužne. Jer, s njima se upadljivo javno operisalo i "dole", a "na severu" i "gore", u prestonici Srbije, koja je baš tog dana zakoračila u gradske izbore.

Pa šta je to? Šta se to desilo, šta se dešava i šta se u budućnosti nazire ili već jasno vidi, da pijetet i žalost (izvinite i u ovim redovima) nad jednim tako tragičnim događajem ustukne pred govorom o izborima, gradonačelnicima, prljavim kampanjama? Da se očas smetne s uma simultano upozorenje šestomesečnog predsedavajućeg Evropske unije, bugarskog premijera Bojka Borisova pred poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu kako je, videli smo, "juče jedan pucanj celu situaciju [na zapadnom Balkanu] dramatično promenio". I da se odmah dramatično i manipulativno pogazi nauk da se "o konopcu" ne govori dok je telo "obešenog" još u kući. Štaviše, da čak i ovaj težak zločin tako prelije na srpsku političku scenu postajući - predizborni adut.

Osnovna poruka koju su trezveni - i novinari, i analitičari - videli u ispraćaju Ivanovićevog kovčega u Beograd - a njegov brat je najavio i iseljenje čitave porodice - jeste uloga straha i zastrašivanja u srpskim, pa, dakle, i (severno)kosovskim političkim procesima. Broj prisutnih na ispraćaju kovčega u odnosu na broj onih koji su prošle jeseni glasali za Ivanovića - tako su govorili i anketirani u (severnoj) Mitrovici - upravno je srazmeran broju građana koji su na različite načine zastrašeni, prema broju odlučnih i hrabrih. Kakav je bio Ivanović. I, što je još gore, u ovom delu Balkana ista je srazmera i između onih koji tek na ovakvim komemoracijama pokažu koliko je bio značajan onaj koga su do juče bagatelisali. Ili bili primorani da se tako ponašaju pod pritiskom vlasti. I njene sprege sa, u ovom slučaju, kriminalcima i otuđenim i tajnim centrima moći.

Taj sindrom straha je, zapravo, ono što se iz ove tragedije preliva na predizbornu političku Srbiju. I tome su dokaz ne nekakva mudrujuća istraživanja, već najneposredniji politički izlivi, koji su usledili već u danu atentata na Ivanovića. A on se poklopio sa danom kad je u (beo)gradskoj izbornoj komisiji već prihvaćena kao prva na listiću izborna lista Srpske napredne stranke pod nazivom "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ili, kako ga je javno u svom pozivu na otpor Beograđana prilikom proglašenja NIN-ove nagrade za književnost nazvao dramaturg Božo Koprivica, "ono svakosatno klepetalo, koje samo kmezi i ništa ne radi", već je u svojoj prvoj zvaničnoj reakciji na ubistvo lidera Građanske inicijative Srbija, demokratija, pravda imao i žestok "predizborni nastup". Posle hitno sazvanog Saveta za nacionalnu bezbednost, on, koji je ad hoc zločin nazvao terorističkim i "promptno" opozvao nastavak briselskih tehničkih pregovora sa Prištinom, beogradske opozicione prvake, kao neposredne konkurente za "voljenje Beograda", kao i pojedine novinare, u dramatično "klepećućoj" galami nazvao je jadnicima, kukavcima...

A osnovni povod je bio taj što je većina njih "kosmitrovački" zločin okarakterisala političkim i podsetila kako je tokom kosovskih lokalnih izbora u kampanji za Srpsku listu beogradska vlast, Vučić i njegovi saslužioci, neprimereno napadala i ljagala sve druge, a posebno Ivanovića, kao "antisrbina". I tako saučestvovala u "crtanju mete" na njegovom čelu, pokazalo se - grudima. Ta okolnost pokazala je da će spiritus movens predstojeće kampanje za Beograd, ali i za izbore u dve nimalo nevažne opštine -  Aranđelovcu i, naročito, Boru, gde, zbog rudnika, ima dosta "manipulativnih" para, radnih mesta i podložne tranzicijske socijale – biti dalje širenje straha i prljava bezobzirnost.

To zna i prilično rasfronclana demokratska opozicija i kao da je spremna na žestinu i prljavštinu. Zbog toga i dalje teži stvaranju referendumske atmosfere za i protiv Vučića do mere da je Dragan Šutanovac svoju listu sa stožerom Demokratska stranka - Nova stranka Zorana Živkovića - Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića "krstio" sloganom "Odbranimo Beograd". A nešto pre toga čak pretio da se razmišlja da se lista nazove baš "Protiv Vučića". (Al’ mu ovaj u "svakosatnom" terminu na Radio-televiziji Srbije javno oduze "autorsko" pravo na to slavno ime).

Strategija bezobzirnosti bitno je podvučena procenom da je ubistvom Ivanovića, kogod ga naručio i počinio, Vučić dodatno uzdrman u Beogradu, gde mu ni istraživanja rejtinga ne idu baš na "natpolovičnu" ruku. Jedno od njih, veoma sveže, pokazuje da se SNS kotira na 34 odsto, dok dva neposredna konkurenta, kandidat-povratnik Dragan Đilas i Aleksandar Šapić beleže po 16 odsto. Pod svetlom rečenog, može da se čita i druga, ne toliko nova, ali značajna odlika "trke za Beograd". Hoće li pobediti čvrsti SNS tim s Vučićevim imenom u sloganu, ali ne i na listi, ili tim "rasutih" pojedinaca čija imena stoje u vrhu listi, iako je svima jasno da gradonačelnika bira većina izabranih odbornika, a ne građani neposredno.

To za opozicione liste, uprkos "jakim imenima", može da bude dvosekli mač, pogotovo ako ne bude umela da u nastupu uspostavi balans između atmosfere plebiscita protiv Vučića i privlačenja građanstva oko neideoloških, urbanih i životnih problema. Ovo pogotovo, ako se desi, a verovatno je da hoće, da atentatom na Kosovu i "ranjeni/ranjivi" Vučić posegne više za parolama svesrpske odbrane Kosova od svih neprijatelja, pa i opozicije. I da kao takav pokazuje da je uz njega i Beograd sigurniji.

"Ljubavni tim" za Beograd u tom slučaju imaće nešto manju, ali ne nevažnu ulogu. No, kampanja bazirana na postđilasovskim uspesima SNS-uprave moraće da se uklopi u priču da to u glavnom gradu mogu da postižu samo one snage koje brane i "svesrpskost" od svih udara, pa i u tabloidima stalno "najvljivanih" - oružanih. Iako, bi možda, spadalo u odeljak o manjim strankama, pitanje Socijalističku partiju Srbije Ivice Dačića, koja ide na izbore samostalno, doduše i "pod Palmom", uprkos nekim uverenjima da su ispod cenzusnih pet odsto, ipak se mora posmatrati u kontekstu žestine kampanje. Činjenica da je prvi na toj listi sadašnji ministar energetike Aleksandar Antić, a predsednik Skupštine Grada za vakta Đilasovog gradonačelnikovanja, ukazuje na insajdersku snagu vađenja prljavog veša, koji je i Antić sam prljao, ali ga sad može stavljati u korpu koju nosi Đilas, a pomažu mu Saša Janković i Vuk Jeremić.

Samo insistiranje SNS-a na timu koji čini niz javnih i kulturnih radnika, sa direktorom ugledne dečije bolnice na čelu liste, te u kojoj nema "među prvih 25" više od "tri-četiri" političara, sledeća je značajka beogradskog predizborja. Nepolitičnost tima, sa uglednicima na listi, postali su pelcer i za druge. Tako je u medijima već glavna vest kad se neki sportista ili glumac priključi nekome. A Šutanovčeva "odbrana" se po tome gotovo približila broju umetničkih besmrtnika kojim se hvale Vučićevi "zaljubljenici".

Jedan od mlađih aktivista iz Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd", verovatnog izbornog takmaca, javne ličnosti sa SNS-liste prilično tačno je označio kao "spisak dužnika". Međutim, važno je i to da su neki od tih ljudi-iznenađenja, hvaleći listu, pokazali njenu potencijalnu manipulativnost i ulogu mamca. Izjavljuju da jesu u timu, veruju u napredak Beograda i dosad učinjeno, mada bi što-šta radili drugačije, ali da im na pamet ne pada da budu odbornici. To, inače, nije moguće za sve, jer je teško poverovati da će ona osvojiti 100 odsto, ali povećava šansu da budući odbornici budu mahom političari. A spisak dužnika već će se nekako namiriti.

Posebna priča su male, nepoznate, fantomske tek formirane ili stranke u formiranju. Recimo i novostvorena Stranka pravde i pomirenja bivšeg muftije, sada skupštinskog poslanika Muamera Zukorlića najavila je svoje učešće... One će, po svemu sudeći, iako se neke desne formiraju samo da bi osujetile Dveri Boška Obradovića i slične, igrati u Vučićevom timu. Jer će mu podariti koji procenat iz glasova rasutih ispod cenzusa.

Na kraju, očekivana žestina i prljavost kampanje baca veliku senku neizvesnosti u stvarno postizborno koaliciono formiranje vlasti. Za analizu tog procesa, koji će uslediti tek posle održavanja izbora (ako se neko ne doseti dotad, ne-dao-bog, vanrednog stanja), zasad je najviše povoda dao bivši vaterpolista i predsednik opštine Novi Beograd, koji nastupa sa sloganom "Aleksandar Šapić - gradonačelnik". Fenomen njegovog "neodređenog srednjaštva", umerenost nezameranja protivnicima i kad bi na zamerke moralo biti glasnije odgovoreno otvara mnoga pitanja - od fenomena preziranja ideologije u lokalnim izborima, paktiranja, pa do, kako se to kaže, "jakog koalicionog potencijala". A u pomenutom istraživanju rejting mu je gotovo polovina Vučićevog. No, sad je još rano za pitanje ko će s kim, sad je glavno - ko je protiv koga.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.