Objavljeno: 24.08.2017. u 10:29 | Autor: Info-ks | Kategorija: Gledišta
0
Analiza IFIMES-a

Balkanski teatar zvani "Aleksandar Vučić"

Očito je da Vučić želi podeliti odnosno skinuti odgovornost sa sebe kada je u pitanju Kosovo, jer otvaranje dijaloga o Kosovu neminovno otvara i dijalog o položaju Albanaca u Preševskoj dolini (Preševo, Medveđa, Bujanovac) i njihovom statusu.

  • Veličina slova:
  • a
  • a
  • a
Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, Slovenija, redovno analizira dešavanja na Bliskom istoku i Balkanu. IFIMES analizira aktuelna dešavanja u Srbiji povodom inicijative o pokretanju unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i povlačenja celokupnog osoblja Ambasade Srbije iz Skopja na konsultacije u Beograd. Iz analize "Srbija: Balkanski teatar zvani ’Aleksandar Vučić’" objavljujemo najzanimljivije delove.
Republika Srbija odnosno njen predsednik Aleksandar Vučić (SNS-Srpska napredna stranka) i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić (SPS-Socijalistička partija Srbije) ponovno su u fokusu regionalnih događanja. Nedavno je predsednik Srbije Vučić pokrenuo inicijativu o unutrašnjem dijalogu o Kosovu, a neposredno posle toga usledile su mere povlačenja kompletnog osoblja Ambasade Republike Srbije iz Skopja. Navodni razlog za povlačenje kompletnog osoblja Ambasade Srbije iz Skopja na konsultacije u Beograd, što predstavlja presedan u bilateralnim dilomatskim odnosima, je nedvosmisleno konstatovano pojačano ofanzivno obaveštajno delovanje Republike Makedonije protiv organa i institucija Srbije u kojeg je uključen i strani faktor. Nezvanično se smatra, da je povlačenje osoblja Ambasade Srbije iz Skopja na konsultacije usledilo zbog navodno moguće podrške Makedonije članstvu Kosova u UNESCO. Kosovo zasada nije ni podnelo aplikaciju za članstvo u toj organizaciji, jer nije ispunilo dva potrebna uslova, a to je donošenje Zakona o verskim slobodama i Zakona o kulturnom nasleđu.

Zašto je Srbija priznala Makedoniju tek 1996.godine?

Nedavna istorija dve države, Republike Srbije i Republike Makedonije, uprkos stalnim ponavljanjima dvojca Vučić - Dačić, da se radi o prijateljskim državama i o bliskosti dva naroda predstavljaju samo političku frazu.
Srbija je uspostavila bilateralne diplomatske odnose sa Makedonijom tek 8.aprila 1996.godine, kada je Makedoniju do tada priznalo više od 80-tak drugih država. Neizbežno je pitanje zašto je Srbija priznala Makedoniju tek 1996.godine ako se radi o prijateljskoj i veoma bliskoj državi/narodu?
Raspad SFRJ započeo je ratom u Sloveniji, Hrvatskoj i kasnije u Bosni i Hercegovini. Režim Slobodana Miloševića (SPS) smatra se najodgovornijim za rasplet jugoslovenske krize i vođenje proteklih ratova na teritoriji bivše SFRJ. To je nedvosmisleno u svojim presudama potvrdio i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Haagu. (Veliko)srpski državni projekat u realizaciji Miloševićevog režima i učestvovanje Jugoslovenske narodne armije (JNA) nadahnut Memorandumom Srpske akademije nauka i umjetnosti (SANU) radio je na stvaranju tzv. srpskih paradržava odnosno „krnje Jugoslavije“. Tako je u Republici Hrvatskoj stvorena tzv. Republika Srpska Krajina, dok je na delu teritorije Bosne i Hercegovine stvorena samoproglašena Republika Srpska. Miloševićev režim smatrao je, da je potrebno stvoriti novu državu na temelju (veliko)srpskog državnog projekta, koji bi pored Srbije i Crne Gore, činili tzv. Republika Srpska Krajina i tzv. Republika Srpska. U tim planovima neizostavna je bila i Makedonija na koju se računalo kao na tradicionalnu srpsku zemlju (vardarska Makedonija). Pošto je (veliko)srpski državni projekat doživio fijasko u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini je delomično realizovan kroz priznavanje entiteta Republika Srpska kao dela unutrašnje ustavne strukture države Bosne i Hercegovine, zvanični Beograd je shvatio da su time propali i njegovi planovi sa Makedonijom, kao budućim delom nove (veliko)srpske države. To su razlozi zašto je Srbija tek 1996.godine naknadno priznala Republiku Makedoniju.

Uloga Srbije u događajima 27.aprila 2017

U makedonskom parlamentu (Sobranje) 27.aprila 2017.godine došlo je do nasilnog upada "nepoznatih lica" pristalica VMRO-DPMNE, koji su navodno bili nezadovoljni izborom makedonskog Albanca Talata Xhaferija (DUI) za predsednika Sobranja. Tada je došlo do nasilja u kojima je, između ostalih, povređen Zoran Zaev (SDSM), premijerski kandidat i predsednik Socijaldemokratskog saveza Makedonije.
Za razumevanje srpsko-makedonskih odnosa važna je činjenica da je Aleksandar Vučić imao tesnu saradnju sa Nikolom Gruevskim (VMRO-DPMNE), jer su obe stranke SNS i VMRO-DPMNE desničarske, konzervativne i u mnogim aspektima nacionalističke i autokratske stranke. Gruevski je nekada bio savetnik Vlade Srbije i duboko je involviran sa strukturama u Beogradu. Režim Gruevskog odgovoran je za kriminal i korupciju enormnih razmera (smatra se da je preko 5 milijardi € nezakonito iznešeno iz države) te za nezakonito prisluškivanje 25.000 lica, što je podstaklo građane na masovne demonstracije protiv njegovog režima, kojeg su snažno podržavali Beograd ali i Rusija. Srbija je želela zadržati svoj uticaj u Makedoniji, a istovremeno pokušati sprečiti ulazak Makedonije u punopravno članstvo NATO-a, što je ujedno i srpski i ruski interes. Zbog toga je u Makedoniji instalirana snažna srpska obaveštajna mreža, koja je vršila usluge i za treće države. Ne iznenađuje činjenica da je upravo u Sobranju 27.aprila 2017.godine za vreme nereda i nasilja primećen i bivši zamenik direktora Bezbedonosno informativne agencije Srbije (BIA) Goran Živaljević, sada u funkciji savetnika u Ambasadi Srbije u Skopju. Bezbezbedonosno-obaveštajni stručnjaci, smatraju da je u dešavanja u Sobranju bila aktivno uključena srpska obaveštajna služba, koja je vršila usluge i za treću državu.
Formiranjem nove Vlade Republike Makedonije 31.maja 2017 započeta je nova epoha, koja ima jasnu evroatlantsku perspektivu države Makedonije. Po svemu sudeći Makedonija treba da postane 3o. članica NATO-a što nije u interesu Srbije i Rusije. U međuvremenu je došlo do razotkrivanja i demontaže srpske obaveštajne mreže u Makedoniji što je ubrzalo aktivnosti Srbije, da plasira optužbe usmerene protiv Republike Makedonije za njeno navodno obaveštajno delovanje protiv Srbije i njenih institucija, a ustvari radi se o suprotnom. Srbija je u obračun protiv Makedonije krenula sa taktikom "napad je najbolja odbrana".

Unutrašnji dijalog za unutrašnju ali i spoljnu upotrebu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo je inicijativu za pokretanje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Radi se o poprilično nejasnoj inicijativi, jer država Srbija ima svoje institucije. Dijalog i sve aktivnosti o državnim pitanjima trebaju se voditi unutar institucije sistema i kroz institucionalno delovanje Republike Srbije. Kada je reč o unutrašnjem dijalogu očito je da predsednik Vučić želi podeliti odnosno skinuti odgovornost sa sebe kada je u pitanju Kosovo, jer otvaranje dijaloga o Kosovu neminovno otvora i dijalog o položaju Albanaca u Preševskoj dolini (Preševo, Medveđa, Bujanovac) i njihovom statusu. Dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine vodi se skoro već pet godina pod pokroviteljstvom EU. Neki rezultati su postignuti, međutim dijalog Vučič i njegov kosovski kolega Hashim Thaçi  koriste i odugovlače kako bi se utvrdili i/ili održali na vlasti. Zbog toga su nedavno samoinicijativno u  dogovoru dijalog preneli na nivo predsednika država umesto da to rade premijeri i Vlade, jer se uglavnom radi o pitanjima i problemima, koja su u ingerenciji Vlada.
Aktivnosti Vučića i Thaçija usmerene su na pokušaj sprečavanje dolaska na vlast Pokreta Samoopredeljenje (LVV)  i Albina Kurtija za premijera Kosova. Zbog toga su u igru uz pomoć Rusije uključiliBehgjeta Pacollija (ARK), kontraverznog biznismena i predsednika političke stranke, koja ima svega četiri poslanika u kosovskom parlamentu, da prestupi u tabor koalicije PAN, koja je pod kontrolom Thaçija i da tako Ramush Haradinaj (AAK) postane premijer iako njegova politička stranka ima svega 10 poslanika u 120-članskom kosovskom parlamentu.

Kome smeta Zoran Zaev?

Izbor Zorana Zaeva za predsednika Vlade Republike Makedonije predstavlja novi zamah Makedoniji ka ubrzanom članstvu u NATO, a kasnije i EU. Zaev je sa svojim novim pristupom vođenja politike i države postao nadahnuće za napredak ne samo Makedonije nego i političko osveženje i nada za celi region. Razlika između Vučića, Dačića i Zaeva je u tome što Zaev vodi otvorenu, kosmopolitsku, dobronamernu i dobrosusedsku politiku, koja nije opterećena hipotekama prošlosti za razliku od Vučića koji ima hipoteku Vojislava Šešelja (SRS) i Dačića sa hipotekom Slobodana Miloševića (SPS).
Pristup, kojeg koristi  Zaev je dijametralno suprotan pristupu Vučića i Dačića. Naime, dvojac Vučić- Dačić sebe pokušavaju predstaviti kao vodeće regionalne lidere, koji garantuju stabilnost i mir u regionu. To je samo delimično tačno, jer način na koji to ostvaruju je razotkriven. Vučić i Dačić konstantno produciraju probleme i krize te se pojavljuju kao rešioci i gasioci tih problema i tako na takav način sebi obezbeđuju status regionalnih lidera. Produciranjem  problema odnosno kriza i potom njihovog rešavanja oni od objekta postaju subjekt. To je poznata taktika Slobodana Miloševića iz 90-tih godina prošlog veka, koja je doživela fijasko i koja se više ne može nigde prodati, a kamo li na Zapadu. Ostaje nejasno zašto je Vučić pokleknuo pred Dačićem, koji je protivnik ulaska Srbije ali i Makedonije i Bosne i i Hercegovine u NATO, a ujedno je i protivnik ulaska Srbije u članstvo EU. Predsednik Vučić je osoba, koja na kraju plaća račune za delovanje Dačića, Aleksandra Vulina, Marka Đurića i drugih jastrebova iz svog tabora, jer se javnost teško može oteti utisku da iza takvih politika ne stoji sam Vučić.
Poličko-kriminalne, šovinističke, nacionalističke i profašističke snage u regionu teško prihvataju činjenicu da je Zaev uspeo u Makedoniji okupiti široku koaliciju političkih stranaka, ali i građana različite etničke, verske i političke pripadnosti, koji su ujedinjeni u različitostima za bolju Makedoniju. Većina političkih lidera na Balkanu svoju politiku temelje na etnicitetu, nacionalizmu, šovinizmu do drugih i različitih, a kvalitet Zaevove politike je upravo u suprotnome što predstavlja novi kvalitet na političkoj sceni i podsticaj za stvaranje širokog građanskog fronta za promene na bolje u drugim državama regiona.

Balkanski teatar zvani "Aleksandar Vučić"

Aleksandar Vučić sve više postaje otvoreno prvorazredno pitanje ali i problem za međunarodne zvaničnike. Zapad je se mnogo toga naučio na Zapadnom Balkanu 90-tih godina prošlog veka. Od Slobodana Miloševića su naučili da jedno govori, drugo misli, a treće radi. Značajan broj ključnih evropskih i svetskih  lidera je uz pomoć svojih obaveštajnih službi shvatio, da je Vučić nekadašnji Miloševićev  pristup još dodatno sofisticirao i nadgradio. Zbog toga su svesni svoje odgovornosti pred domaćim javnostima, ali i zbog svog kredibiliteta i kredibiliteta svojih politika, da moraju pod dodatnu lupu staviti Vučića i njegovu politiku, koja sve više postaje faktor destabilizacije regiona. Od evropskih lidera najveća odgovornost je na nemačkoj kancelarki Angeli Merkel (CDU), koja troši novac nemačkih poreskih obveznika u Srbiji, a zauzvrat joj se kao bumerang zbog podrške Vučiću vraća destabilizacija Zapadnog Balkana. Još jedan politički paradoks je vezan za Vučića, naime, još uvek je kao predsednik Republike Srbije istovremeno i predsednik Srpke napredne stranke (SNS) što dovodi u pitanje njegov demokratski kapacitet. Vučić je suspendovao demokratiju u Srbiji, koju je pretvorio u društvo jednog lica, a premijerku Srbije Anu Brnabić i njenu ulogu derogirao na nivo „političke ikebane“.  To se pokazalo i na primeru produciranja krize u Makedoniji i obavljenom telefonskom razgovoru predsednika Srbije Vučića sa premijerom Makedonije Zaevim. Gde je u svim tim dešavanjima i razgovorima premijerka Srbije Brnabić, koja bi trebala da razgovara sa svojim kolegom premijerom Makedonije, a ne Vučić kao predsednik države, koji ima ceremonijalne ovlasti. Istorija se u Srbiji ponavlja, jer je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić (DS), neustavno uveo predsednički sistem, a premijeru Srbije dodeljena je dekorativna uloga. Na isti način neustavno je to uradio predsednik Vučić.
Srbija je uključena u brojne aktivnosti, koje doprinose destabilizaciji pojedinih država i regiona Zapadnog Balkana. Poznato je, da je Srbija uključena u podršku opoziciji u Crnoj Gori, čiji je jedan deo pokušao izvesti državni udar u oktobru 2016.godine i svrgnuti sa vlasti Mila Đukanovića (DPS). Takođe poznata je podrška Vučića Miloradu Dodiku (SNSD) i njegovoj politici, koja ugrožava teritorijalni integritet i stabilnost i mir u Bosni i Hercegovini i regionu. Uloga Srbije u dešavanjima u Makedoniji je najaktuelnija i može producirati duboku krizu u regionu.
Analitičari smatraju, da je provođenje političkog mobinga nad vlastima u Makedoniji deo strategije, kojom bi se pored navodno već postojeće albanske opasnosti dodala i izmišljena makedonska opasnost Srbiji odnosno stvorio ambijent, koji bi opravdao dodeljivanje diplomatskog statusa srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu, koji bi uskoro mogao zvanično postati prva ruska vojna baza na teritoriji Srbije. Pri tome glavnu ulogu ima Dačić. Destabilizacijom Makedonije pokušava se svrgnuti demokratski izabrana vlast, jer će se u Makedoniji 15.oktobra 2017 održati lokalni izbori, a stvaranjem zategnute atmosfere i haosa pomoglo bi se i Nikoli Gruevskom i VMRO-DPMNE, da ponovno dođu na vlast odnosno da na predstojećim lokalnim izborima aktuelna vlast, iako je SDSM favorit, izgubi legitimitet i da se ponovno odgodi i/ili čak spreči ulazak Makedonije u NATO.
Analitičari smatraju, da regionalni balkanski teatar, kojeg svakodnevno priređuje Aleksandar Vučić mora prestati i da Srbija kroz politički mobing, obaveštajno delovanje i destabilizaciju ne sme ometati suverene države da samostalno donose odluke o svojoj sadašnjosti i budućnosti. Pri tome je najveća odgovornost Nemačke, jer se Vučić često otvoreno poziva na kancelarku Merkel i Nemačku i njenu podršku, a ona mora sada obuzdati i zauvek zaustaviti Vučića u svojim namerama.
Ljubljana, 24. avgust 2017.        
0

Sve iz rubrike Gledišta

Prethodni članci iz rubrike Gledišta

Vremenska prognoza

Priština

Vrijeme Prognoza Temperatura Vjetar
11:00 - 12:00 20° 1.0 m/s
12:00 - 18:00 21° 1.5 m/s
18:00 - 00:00 18° 1.8 m/s
00:00 - 06:00 13° 1.0 m/s

Prizren

Vrijeme Prognoza Temperatura Vjetar
11:00 - 12:00 19° 1.3 m/s
12:00 - 18:00 20° 1.2 m/s
18:00 - 00:00 19° 1.3 m/s
00:00 - 06:00 15° 0.6 m/s

Peć

Vrijeme Prognoza Temperatura Vjetar
11:00 - 12:00 18° 1.5 m/s
12:00 - 18:00 18° 1.0 m/s
18:00 - 00:00 17° 0.3 m/s
00:00 - 06:00 13° 0.7 m/s

Mitrovica

Vrijeme Prognoza Temperatura Vjetar
11:00 - 12:00 19° 1.3 m/s
12:00 - 18:00 20° 1.8 m/s
18:00 - 00:00 19° 1.2 m/s
00:00 - 06:00 13° 0.5 m/s

Ferizaj

Vrijeme Prognoza Temperatura Vjetar
11:00 - 12:00 19° 1.4 m/s
12:00 - 18:00 20° 1.2 m/s
18:00 - 00:00 17° 2.2 m/s
00:00 - 06:00 13° 1.1 m/s

Gnjilane

Vrijeme Prognoza Temperatura Vjetar
11:00 - 12:00 20° 1.5 m/s
12:00 - 18:00 22° 1.5 m/s
18:00 - 00:00 20° 2.7 m/s
00:00 - 06:00 14° 1.6 m/s

Facebook preporuke