Neprincipijelnost i oportunost zapadne međunarodne zajednice X Faktor Srbija

Srpska napredna stranka je još 8.4.2013. donela odluku da Vladi Srbije sugeriše da ne potpisuje sporazum sa Prištinom, uz navodno zalaganje da se dijalog sa Prištinom nastaviti. SNS se na ovaj potez odlučila vodeći pre svega računa o vlastitoj unutrašnjoj stabilnosti jer unutar SNS je najveće partijsko neslaganje oko eventulanog sporazuma, i neskrivenim razlikama među koalicionim partnerima, a ne u interesu Srbije, pa ni Srba na Kosovu.

Treba se ipak nadati da će EU, uz podršku SAD-a, i Priština  imati više  hrabrosti i snage od “državnog vrha Srbije”, u koji izgleda spadaju i patrijarh i Milorad Dodik i ekstremističke desničarske organizacije i nekontrolisani delovi sistema bezbednosti,  te da će se sporazum o dugoročno održivom rešenju odnosa koji će ubrzati procese normalizacije međusobnih odnosa i evropskih integracija obe strane ipak postići u dogledno vreme. 

Da bi EU uspela da dijalog privede održivom kraju ona mora biti svesna da u Srbiji danas postoje ozbiljne prepreke i za njegovo eventulano usvajanje i primenu, i već danas početi da razmatra načine da se one uklone.

Slikovito rečeno, takmičenje za X faktor – Srbija još nije gotovo. Snagu, želju i "ono nešto posebno – faktor X” da Srbiju, iz ovih ili onih razloga, povedu na politički Istok ili na politički Zapad imaju različito grupisane i ne nužno međusobno ideološki povezane grupe u srpskom društvu, ali i državnim institucijama.

Ovakvo konfuznoj situaciji u srpskom društvu doprinose neprincipijelnost i oportunost zapadne međunarodne zajednice, te neoprezno i neutemeljeno polaganje suviše nade, a  pre svega stavljanja svih žetona na jednu opciju- sadašnji "državni vrh” Srbije. Zapad ga je za tu priliku unapred, pre nego što je išta pozitivno konkretno osim ulaska u navodni dijalog uradio, amnestirao svake političke i druge odgovornosti za dešavanja devedesetih, tako što je skoro potpuno  prestao da  spominje svoje inicijalno tumačenje prirode sukoba na Kosovu 1998-99. godine, i razmere zločina srpskih snaga bezbednosti na Kosovu pre i tokom NATO intervencije, razloge za NATO intervenciju, i činjenicu da Rezolucija SB UN 1244 ima ograničen, premda ne i definisan, rok trajanja.

Ako zaista ima nameru da pomogne da se region Zapadnog Balkana dugoročno stabilizuje i demokratizuje, a ne samo da  fakturiše jedan quick fix uspeh, Zapad mora, pre svega, intenzivirati svoje interesovanje i podršku nastavku sprovođenja tranzicione pravde u celom region.

U cilju uvećanja šansi za ostvarivanje i sprovođenje održive normalizacije odnosa Srbije sa Kosovom, bez koje nema stabilnog Zapadnog Balkana, Zapad mora da obrati više pažnje na stanje u sistemu bezbednosti u Srbiji, u kome vrlo verovatno postoje jaki otpori normalizaciji odnosa sa Prištinom, i intenzivnije se uključi u podršku i realizaciju nastavka reformi sistema bezbednosti u Srbiji, bude objektivnija u proceni rezultata dosadašnje borbe protiv korupcije, te istakne potrebu jačanja institucija sistema i uvođenja zakonskih mera koje bi bolje sprečavale uzroke korupcije, uključujući i one koje se odnose na sever Kosova.

Posebno je bitno da  već sada obrati pažnju na postojanje parabezbednosnih jedinica Vade Srbije na Kosovu (jedinica civilne zaštite), koje imaju komandnu strukturu, logistiku, ciljeve i drugo. U novembru 2012. godine pripadnici Civilne zaštite iz četiri opštine sa severa Kosova održali su u severnom delu Kosovske Mitrovice pokaznu vežbu spasavanja ljudi u vanrednim situacijama. Procenjuje se da ih na severu Kosova pod komandom Krstimira Pantića, zamenika direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, i valjda još uvek člana SNS-a, te komandant štaba Civilne zaštite u Kosovskoj Mitrovci, već sada ima  oko 500, sa posebnim uniformama i obeležjima, iako nigde drugo u  ostatku Srbije one još nisu formirane. Proces njihovog formiranja po Zakonu o vanrednim situacijama za čije sprovođenje je odgovoran MUP Srbije najavljuje se tek za početak maja. 

Ako jedinice civilne zaštite koje već operišu na severu Kosova, koje su de facto parabezbednosne snage Vlade Srbije, odmah ne budu obuhvaćene razgovorima, i sve nedoumice oko njih ne budu na vreme otklonjene, postoji ozbiljna pretnja da naknadno jedna strana kaže "to znači da se one moraju rasformirati" a druga "to znači da tokom pregovora niko nije im primedbi, pa one dakle ostaju".

I pored NE od strane “državog vrha” Srbije, Zapad treba da pokuša da učini sve sa svoje strane da ne uspori proces evropskih integracija Srbije, uključujući i podršku kosovskoj strani da napravi određene zakonske izmene radi postizanja održivog rešenja u cilju postizanja održivog sporazuma Beograda i Prištine.

Ovo pod uslovom da Beograd pokaže jasnu spremnost da što pre rasformira takozvane paralelne bezbednosne i sudske strukture na severu Kosova, pozove Srbe na Kosovu da učestvuju na svim budućim izborima na Kosovu koji će se sprovoditi po zakonima Kosova, i unapred prihvati sve druge obaveze unapred definisane u cilju sprovođenja mirne tranzicije na severu Kosova.

Usporavanje procesa evrointegracija Srbije bi dovelo do dodatnog pada podrške javnosti za njega i jačanja antizapadnih, nedemokratskih opcija u Srbiji. Ne treba zaboraviti da su za formalni evropski put Srbije i njene integracije, te za suočavanje sa nedavnom prošlošću i uspostavljanje tranzicione pravde u proteklih dvadesetak godina, na ovaj ili onaj način, naporno radile generacije građana Srbije, pripadnika organizacija civilnog društva i političkih stranka, neretko u vrlo rizičnim uslovima.

Stiče se utisak da će, u slučaju izostanka sporazuma ili njegovog nefunkcionisanja u praksi, usled namere Zapadne međunarodne zajednice da stavi tačku na pitanje statusa Kosova u nedostaku adekvatnog "plana B", upravo oni biti najveći gubitnici. U tom slučaju, vrlo je verovatno da će pobednici takmičenja X faktora Srbija biti izvođači koji će na srpskoj sceni veoma dobro izvoditi putinizaciju Srbije.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera