U Berlinu je pretpremijerno prikazan dokumentarni film “Slava” nemačkog autora i berlinskog novinara Tomasa Frankea. Teški rad na njivama, siromaštvo, nedostatak perspektive, odnos prema albanskim komšijama...
Franke je deset godina obilazio srpske i albanske meštane sela Goraždevac, dokumentujući njihov život, beležeći njihova razmišljanja i strahove, pre i posle proglašenja nezavisnosti Kosova.
Selo Goraždevac nadomak Peći je pre, ali i nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, bilo i ostalo većinsko srpsko selo. U maloj zajednici koju čini oko 1.000 Srba je i porodica Ranka Zdravkovića. Život i običaje ove porodice punih deset godina dokumentovao je berlinski novinar Tomas Franke. Teški rad na njivama, siromaštvo, nedostatak perspektive, strah od budućnosti, odnos prema albanskim komšijama... sve je to zabeleženo budnim okom kamere Tomasa Frankea. I pored nemilosrdnih uslova života, Franke smatra da je moguć zajednički život između Srba i Albanaca na Kosovu.
“Postoji mnogo ljudi koji bi želeli da se integrišu, ali svaki takav pokušaj sprečavaju nacionalističke grupacije. U Peći i selima oko Peći je devedesetih godina bilo mnogo ubistava. Neki Srbi su u ime srpstva ubijali Albance. Danas niko ne zna gde se oni kriju, a Srbi koji nakon proglašenja nezavisnosti Kosova nisu napustili svoje domove, danas žive u strahu od osvete Albanaca.”
“Srbi nisu svesni zločina nad Albancima”
Franke kaže da su Kosovski Srbi u Goraždevcu izgubili osećaj realnosti zbog propagande koja je vođena devedesetih godina. Mnogo će vremena proći dok ljudi kao što je i glavni lik njegovog dokumentarca Ranko Zdravković shvate i prihvate šta se devedesetih godina dešavalo u ime celog srpskog naroda, komentariše Franke.
“Ako za primer uzmemo Nemačku, trebalo je da prođe 25 godina da društvo prizna zločin koji je počinjen u nemačko ime. I to se desilo uz pritisak spoljnih sila. Srpsko društvo, a posebno meštani sela poput Goraždevca, nisu izloženi spoljnom pritisku.”
“Zašto se ljudi toliko mrze?”
Tomas Franke će i narednih godina nastaviti da prati život meštana Goraždevca. Njegova saradnica na dokumentarcu “Slava” i novinarka iz Berlina, Gezine Dornblit, u Goraždevcu se oseća kao u svom drugom domu. Ponovno viđenje sa poznatim licima sela doživljava kao porodično slavlje.
”Vreme je, u zavisnosti od godišnjeg doba, veoma promenjivo. Može biti veoma sivo i tmurno, i tada jedva čekam da odem iz Goraždevca. Leti je, opet, prelepo. Priroda je predivna i u tom trenutku shvatam zašto ljudi ne mogu ni da zamisle da napuste svoj kraj.”
Oba berlinska novinara ni nakon desetogodišnjeg detaljnog praćenja ljudi i prilika ne shvataju, kažu, kako ljudi u tako prelepom prirodnom okruženju mogu toliko da se mrze i vode brutalne konflikte.
Deutsche Welle
